PROLOG


Priblizava se dan putovanja, i putnicka groznica raste do neslucenih razmera. Pravi primer proporcionalnosti. Oseca se po sarmantnom ludilu kod zena, i Dunje, tinejdzerke koja pizdi sto ide u "ARAPSKI SVET". Nju mogu da razumem. To joj verovatno izgleda kao osuda bez krivice. Na 60 stepeni celzijusovih! Siguran sam da i sam ne bih sa roditeljima, da mi je petnaest, u nekakve zemlje, da gledam kojekakve arheoloske iskopine... Sreca da moji roditelji nisu imali takvih ludih ideja; uglavnom nisu imali nikakvih ideja po pitanju putovanja, sem da nas, sestru i mene, odvedu kod tetke u Knjazevac na vasar, i da nam to predstave kao najludju avanturu koje nismo svesni, a jos manje dostojni. A avantura se sastojala, bar za mene u tome sto sam izmedju sela Cerove i Kalne uglavnom povracao, i pritom dobijao pogrde da nisam nikakav muskarac! Sto je donekle i istina.U tome se krije moja podsvesna zelja da stignem do Mrtvog mora, i da zagazim u vodu. To je nekakav trip, da cu tako, valjda na kraju, u 45-oj postati musko. Ako se to ne desi, a male su sanse, preostaje mi jos jedno putovanje, ali o njemu necu ovog puta, na kome cu se pripremiti za odlazak sa ove planete. Sumorno, zar ne?



 Naravno, sklon sam da verujem da i zene imaju skrivene motive zbog kojih su se odlucile na ovakav neobican i naporan put. I saznacu to, otkrice se do kraja putovanja. Kao kakav egzotican cvet. A zenska dusa jeste nedokuciva, i cveta samo jednom... Mozda i dva puta, kod nekih... A mozda stalno to radi, ali glupi i razmazeni muskarci to ne primecuju... A sigurno cveta, ali za drugog...




Sinoc sam isao da uzmem Tamarinu torbu. I ta torba je zauzela pola prtljaznika. Moram reci da automobil kojim putujemo nije mali, ali sada je u metafizickom smislu prepolovljen. A onda sam, nakon toga, po povratku kuci, ugledao torbu sto je pakuje moja zena Milica, i auto je implodirao u tacku, verovatno istu, ako ne i manju od one iz koje je nastao svemir nakon Velikog praska... Uveren sam da je to sto mi se prikazalo materijalni dokaz Ajnstajnove "Teorije relativiteta" po kojoj je u vremenu, prostoru, zivotu sve relativno i da uglavnom sve potice iz glave, sopstvene ili tudje, svejedno.



Naravno, nadamo se da cemo videti i upoznati nove predele, ljude, kulture i uzivati u bogatsvu koje nam ova nasa planeta pruza.



Ili cemo najebati u svakom pogledu... Dobicemo srdobolju, posvadjacemo se, izujedace nas svakavi insekti, otece nas teroristi i traziti otkup koji ponositi politicari nece platiti na teret drzavnih sredstava, pregorecemo od sunca i dehidrirati od vreline, odzeparice nas, necemo imati dovoljno para, policajci-saobracajci svih zemalja naplacivace nam razne kazne jer smo jebeni stranci, spavcemo po jeftinim hotelima i hostelima, ali prezivecemo, uspecemo i vraticemo se.